Osnove (Kibon)

Na samom početku, trening tekvondoa je bio nalik karateu i sastojao se od vežbanja tradicionalnih stavova, blokova i udaraca. Danas se tradicionalnim tehnikama ne posvećuje mnogo vremena i u većini škola su ih zamenile vežbe na vreći i sa fokusarima. Osnove tekvondoa dele se na: stavove, blokove, udarce rukom i udarce nogom. Cilj učenja osnova je razvijanje pravilne tehnike, korišćenje celog tela i očuvanje tradicije tekvondoa.

Forme (Poomsae)

Forma je borba protiv zamišljenog protivnika, koja se sastoji od 16-30 pokreta. Pokreti se sastoje od udaraca i blokada rukom i nogom u određenom stavu. Učenje formi je pravi temelj svake borilačke veštine, pa tako i tekvondoa. Forme pomažu u usavršavanju kretanja i tehnike. One se još nazivaju Poomse ili Hjong.
Forme su koreografisane borbe protiv zamišljenog napadača koje vežbač izvodi sam sa ciljem razvijanja ravnoteže i usavršavanja osnovnih tehnika. Većina tekvondo sportista danas vežba forme Kukkiwon ili forme ITF (ili kombinaciju).
Kukki-tekvondo sadrži osam učeničkih formi za niže pojaseve (taeguek poomsae) i devet majstorskih formi za crne pojaseve (yudanja poomsae). Neki klubovi još podučavaju forme palgwae, koje su razvijene u isto vreme kad i majstorske forme, ali velika većina klubova koristi novije i modernije forme taeguek.
Izvođenje formi je danas međunarodni sport, i većina zemalja ima tehničke reprezentacije koje se takmiče u izvođenju formi.

Samoodbrana (Hosinsul)

Iako je TaeKwonDo olimpijski sport, i u većini klubova se trenira prvenstveno kao sport, ne sme se zaboraviti prvobitno poreklo i svrha nastanka TaeKwonDo-a kao borilačke veštine. Osnovni motiv nastajanja svakog sistema borbe prvenstveno predstavlja izraz ljudskog nagona za održanjem i odbranom od neprijatelja i uključuje i samoodbranu od svih hvatova, gušenja, poluga, noža, štapa, dva i više napadača i slično.
Još jedan sport koji svoje korene vuče iz drevnih borilačkih veština Koreje je Hapkido, veština u kojoj se pažnja prvenstveno poklanja brzini i efikasnosti tehnike, i realne samoodbrane, a ne sportu.

Lomljenje (Kyokpa)

Test snage ili test lomljenja je metod kojim se meri snaga i brzina udarca, kao i mentalna koncentracija učenika. Izvodi se tako što se mnoštvo tekvondo tehnika primenjuje na daske, cigle ili neki drugi čvrst materijal. Najčešće se udara pesnicom, bridom dlana, petom i risom stopala. Tehnike se mogu izvoditi sa zemlje ili u skoku, jedna ili više uzastopnih.
Kyupka (ili Kyukpa) je najviši metod provere snage, brzine i fokusa udarca i pruža jaku motivaciju učenicima za dublje razumevanje i usavršavanje ove veštine. Obavezan je deo polaganja za sve više pojaseve.

Borba (Kyorugi)

Zadnji i po mnogima najvažniji deo taekvondoa je borba. Ovu kategoriju grubo možemo podeliti na dogovorenu borbu (borba na jedan, dva ili tri koraka, borbene vežbe sa ili bez štitnika) i slobodnu borbu (sa ili bez štitnika). U borbama tekvondoa koriste se ručne i nožne udaračke tehnike, ali ne i bacanja, čišćenja ili gušenja.
Najpopularniji aspekt tekvondoa je sigurno slobodna borba. U slučaju olimpijske borbe po WTF pravilima, radi se o borbi po pravilima ful-kontakta, sa štitnicima i o međunarodnom sportu koji je predstavljen na olimpijskim igrama. Primenjuje se tek kada učenik dostigne dovoljan opseg znanja (plavi pojas) tako da su povrede svedene na minimum (ređe nego u fudbalu, košarci, itd.)

Olimpijski tekvondo

Tekvondo se prvi put pojavljuje kao demonstracioni sport na olimpijskim igrama u Seulu 1988., te ponovo u Barseloni 1992. Od Sidneja 2000., tekvondo je standardni deo olimpijskih igara. Olimpijsko takmičenje odnosi se samo na borbu po pravilima WTF-a.

Borba po pravilima WTF-a sastoji se od 3 runde od 2 minuta, po pravilima full contacta. Borba se završava nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova na kraju meča. U slučaju nerešenog rezultata, održava se dodatna runda po principu zlatnog boda. Ako je rezultat na kraju dodatne runde još uvek izjednačen, sudija određuje pobednika odlukom o superiornosti.
Dozvoljene tehnike su udarci rukom u telo i udarci nogom iznad pojasa. Udarac u telo vredi jedan bod, udarac u glavu dva boda.
Za nedozvoljene radnje dobija se opomena (kyongo), dve opomene predstavljaju negativan bod (gamjeom). U slučaju težih prekršaja, sudija može automatski dodeliti negativan bod. Četiri negativna boda donose diskvalifikaciju.

WTF propisuje sledeću zaštitnu opremu prilikom sportske borbe:

• Štitnik za telo;
• Štitnik za glavu (kaciga);
• Štitnike za podlaktice i potkolenice;
• Štitnik za prepone (suspenzor);
• Zaštitna guma za zube;
• Rukavice.